Preeklampsija i eklampsija su komplikacije trudnoće. Kod preeklampsije postoji veoma opasno povišenje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izlučivanje belančevina putem mokraće. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.
Uzrok nastanka
Pored genetske predispozicije, kao mogući etiološki faktori razmatrani su imunološki poremećaji, analizirana je i uloga različitih ćelijskih i serumskih supstanici koje deluju na spazam krvnih sudova. U poslednje vreme se u stručnoj literaturi ističe značaj poremećaja u razvoju krvnih sudova na nivou materica – posteljica. Siromaštvo, višestruke trudnoće, oboljenja bubrega, povišen pritisak pre trudnoće, šećerna bolest, povećano nakupljanje plodove vode, takođe su neki od faktora koji se vezuju za preeklampsiju. Pušenje, deficit kalcijuma i gojaznost su predisponirajući faktori za nastanak hipertenzivne bolesti u trudnoći.
U rizičnu grupu spadaju: žene koje hronično pate od visokog krvnog pritiska, žene koje su u prethodnoj trudnoći imale preeklampsiju, žene koje imaju prekomernu telesnu težinu pre trudnoće, žene koje imaju višeplodnu trudnoću, trudnice ispod 18 i iznad 40 godina, žene koje imaju policistični sindrom jajnika, dijabetičarke, žene koje pate od lupusa, reumatskog artritisa ili nekog drugog autoimunog poremećaja.
Klinička slika
Bolest obično nastaje postepeno i može da se nadoveže na već postojeću nefropatiju. Karakteriše je brz porast težine trudnice i znatno povišen krvni pritisak. Količina izlučene mokraće može biti smanjena, a proteinurija (proteini u mokraći) izražena. Postoje manje ili više izraženi otoci na nogama, licu i donjim delovima tela.
U razvijenom stadijumu bolesti javljaju se i izrazitiji simtomi. Trudnica je podnadula, malaksala, oseća se loše. Često se žali naglavobolju, zujanje u ušima i smetnje u vidu. Može biti nervozna i razdražljiva Ako joj se u tom stadijumu ne pomogne energičnim lečenjem, mogu se pojaviti pravi eklamptični napadi.
Dijagnoza
Dijagnoza preeklampsije može biti propraćena zapažanjem bezbolnih otoka ruku, nogu i/ili lica, uz nenormalan dobitak na težini. Krvni pritisak pacijentkinje se meri na svakoj kontroli kod ginekologa. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje “gornjeg” za 30 mmHg, a “donjeg” za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u pregledanom urinu nađu belančevine, a mereno u 24 satnoj mokraći pređu količinu od 0.5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i potvrđena.
Liječenje
Čim se zapazi znatnije povišenje krvnog pritiska (140/90), praćeno obilnom proteinurijom i otocima, trudnicu treba hospitalizovati. Osnovni cilj lečenja jeste da se suzbiju izraženi simptomi i omogući nastavak trudnoće bez tegoba. Ishrana ima veliki značaj. Treba izbaciti so, masti i u prvo vreme proteine. Svakodnevno treba kontrolisati telesnu težinu, više puta dnevno krvni pritisak, količinu izlučene mokraće i proteina. Ako je pritisak veoma visok daju se sedativi, spazmolitici i hipnotici. Kada postoji opasnost od nastanka eklampsije daju se magnezijum sulfat i glukoza intravenski. I posle stišavanja napada trudnicu treba redovno kontrolisati sve do porođaja.
Ukoliko i pored preduzetog lečenja ne nastane stišavanje bolesti, u najtežim slučajevima treba razmišljati o prekidu trudnoće.
