Emesis gravidarum (povraćanje trudnica) samo po sebi nije naročito opasno stanje, ali se dešava, da je ovaj stadijum bolesti samo uvod u mnogo težu kliničku sliku, nazvanu prekomerno povraćanje trudnice. To je u stvari, najteži oblik ovih poremećaja i samim tim najopasnija rana graviditetna toksikoza.
Takva trudnica povraća 15 – 20, pa i više puta na dan. Ona više ne može da unosi, zadržava ni da koristi bilo kakvu tečnu ili čvrstu hranu. Zbog toga i zbog stalnog povraćanja ona naglo gubi u težini, malaksava i slabi.Nastaje dehidratacija njenog organizma, odnosno eksikacija njenih tkiva, kao i značajan poremećaj metabolizma. Nedostatak vitamina B1, potrebnog za razgrađivanje ugljenih hidrata u tkivu, može izazvati ozbiljno oštećenje u centralnom i perifernom nervnom sistremu, a neunošenje i nedostatak aminokiselina izaziva oštećenje jetre i poremećaj njene funkcije.Zbog toga se na organima trudnice javljaju patološke promene koje prate hronično gladovanje. Na parenhimatoznim organima, pre svega na jetri, bubrezima i srcu, javljaju se degenerativne promene koje mogu da dovedu do hepatitisa, degenerativnog miokarditisa, nefritisa, polineuritisa. Kao posledica toga može da se javi žutica koja, zajedno sa hipoprotrombinemojom i hemoragičnom dijetezom izazvanom nedostatkom C i K vitamina i B kompleksa, ponekad uzrokuje krvarenje iz sluzokoža. Organizam trudnice pošto ne unosi i ne iskorišćava hranu iz spoljašnje sredine, troši svoje rezerve, u prvo vreme ugljene hidrate i masti, a kasnije i belančevine. Kao posledica stalnih i upornih povraćanja i poremećenog metabolizma nastaje poremećaj acidobazne ravnoteže u smislu povišenja kiselosti. Balans tečnosti i elektrolita duboko je poremećen. Organizam se brani i zbog toga se u mokraći javljaju ketonska tela i aceton. Bolesnica postaje subikterična. Njena koža i vidljive sluzokože su suve, jer je trudnica dehidratisana.
Takva trudnica povraća 15 – 20, pa i više puta na dan. Ona više ne može da unosi, zadržava ni da koristi bilo kakvu tečnu ili čvrstu hranu. Zbog toga i zbog stalnog povraćanja ona naglo gubi u težini, malaksava i slabi.Nastaje dehidratacija njenog organizma, odnosno eksikacija njenih tkiva, kao i značajan poremećaj metabolizma. Nedostatak vitamina B1, potrebnog za razgrađivanje ugljenih hidrata u tkivu, može izazvati ozbiljno oštećenje u centralnom i perifernom nervnom sistremu, a neunošenje i nedostatak aminokiselina izaziva oštećenje jetre i poremećaj njene funkcije.Zbog toga se na organima trudnice javljaju patološke promene koje prate hronično gladovanje. Na parenhimatoznim organima, pre svega na jetri, bubrezima i srcu, javljaju se degenerativne promene koje mogu da dovedu do hepatitisa, degenerativnog miokarditisa, nefritisa, polineuritisa. Kao posledica toga može da se javi žutica koja, zajedno sa hipoprotrombinemojom i hemoragičnom dijetezom izazvanom nedostatkom C i K vitamina i B kompleksa, ponekad uzrokuje krvarenje iz sluzokoža. Organizam trudnice pošto ne unosi i ne iskorišćava hranu iz spoljašnje sredine, troši svoje rezerve, u prvo vreme ugljene hidrate i masti, a kasnije i belančevine. Kao posledica stalnih i upornih povraćanja i poremećenog metabolizma nastaje poremećaj acidobazne ravnoteže u smislu povišenja kiselosti. Balans tečnosti i elektrolita duboko je poremećen. Organizam se brani i zbog toga se u mokraći javljaju ketonska tela i aceton. Bolesnica postaje subikterična. Njena koža i vidljive sluzokože su suve, jer je trudnica dehidratisana.
Klinička slika
Pored već pomenutih promena, kod trudnice se zapaža i brzo gubljenje težine i snage. Zbog toga je ona malaksala, ispijena, mršava i tamno bleda, njena koža je suva i sa izvesnom primesom žutice. Usnice su ispucale, jezik obložen, a dah miriše na aceton. Puls je ubrzan, a krvni pritisak nizak. U odmaklom stadijumu mogu da se jave subfebrilne temperature. U takvoj situaciji može doći do intrauterine smrti ploda, što je praćeno spontanim pobačajem, skorim konsekutivnim poboljšanjem stanja trudnice i njenim ozdravljenjem. Ako do toga ne dođe i ako se takvoj bolesnici ne pritekne u pomoć, ona pada u komu i dolazi do egzitusa. Srećom, danas su takvi eksteremno teški slučajevi retki, retki su čak i i prekidi trudnoće zbog prekomernog povraćanja.
Liječenje
Prva terapijska mera je da se trudnica obolela od prekomernog povraćanja što hitnije hospitalizuje i razgovorom treba otkloniti strah od trudnoće, jer često kod ovih osoba i nesvesno postoji otpor protiv postojeće trudnoće. Kod mnogih takvih osoba dovoljno je psihičkim uticajem odstraniti taj otpror i trudnoća će se nastaviti bez ikakvog drugog lečenja.
Pre početka bilo kakvog lečenja gravidnim ženama treba parenteralno nadoknaditi izgubljenu tečnost, elektrolite i vitamine. Uporedo s tim, antiemetičkim i sedativnim sredstvima treba otkloniti nagon za povraćanje. Do sada se najbolje pokazao largaktil (ređe se koristi) i stemetil. Kada povraćanje prestane, prelazi se na oralni način aplikacije tečnosti i na normalnu ishranu. Ova terapija se može dopuniti antihistaminicima, hormonima nadbubrega i insulinom.
